Znam ja tu vrstu žena. One su tanke i visoke, mlade i lepe, a umne,
praktične, uvek nasmejane, zvučne kao violina. Imaju sasvim jasne pojmove i
određen poziv u životu. Srećne su u porodici, a kad to slučajno nisu - ne žale
se. Njihove sposobnosti su iznad prosečnih, njihova osećanja mogu da izdrže
svaku probu.
Njihova prirodna ljupkost stalno plamsa i, kad izgleda da će buknuti u
neki veliki, izuzetni plamen, ona se stišava po nekom unutarnjem pravilu; a kad
se čini da bi mogla ugasnuti, nalazi sama u sebi nove snage i plamena.
To su žene kraj kojih je svima dobro; za života svakom nešto znače, a
potomstvo ih blagosilja. Ja tu vrstu žena poznajem na prvi pogled, po strukturi
tela i hodu, a naročito po njihovom stalnom androginskom osmejku koji sam po
sebi predstavlja neuništivu dragocenost.
Vise o Andricu na linku
Нема коментара:
Постави коментар